Kod ispitivanja plodnosti muškaraca, pored analize sperme, od velike važnosti je i zdravstvena anamneza pacijenta.
U slučaju problema ili neuspeha sa VTO koji je povezan sa izuzetno niskim procentom oplodnje ili lošim kvalitetom embriona nakon 4. ili 5. dana, preporučuje se poseta specijalisti urologu ili andrologu.

Ako su patološki uzroci muške neplodnosti isključeni, postoje i drugi skrining testovi koji mogu pomoći u pronalaženju uzroka. Treba napomenuti da normalna analiza sperme ne garantuje nužno plodnost muškaraca.
Postoje situacije u kojima uprkos činjenici da postoji normalan broj spermatozoida sa dobrom morfologijom i pokretljivošću u uzorku, njihov DNK je abnormalan. U današnje vreme postoji nekoliko kriterijuma za procenu kvaliteta DNK, kao što je Indeks fragmentacije DNK (DFI) i slično.

KARIOTIP PERIFERNE KRVI

Kariotip periferne krvi određuje da li je broj hromozoma u ćelijama normalan (46 XY kod muškaraca i 46 XX kod žena).
Ako ovaj broj nije normalan ili postoje neke strukturne nepravilnosti hromozoma, sperma je tada nosilac abnormalnog genetskog materijala. U takvim slučajevima, nastali embrioni imaju genetske anomalije koje sprečavaju uspešnu trudnoću, što rezultira neplodnošću ili višestrukim pobačajima.

Stoga, u zavisnosti od njihove anamneze, paru se može preporučiti analiza kariotipa pre nego što se podvrgnu lečenju asistiranim reproduktivnim tehnikama.

Ako je kariotip abnormalan, postoje dve mogućnosti: genetska analiza embriona pre embriotransfera (preimplantacijska genetska dijagnoza, PGD) ili upotreba donorske sperme.

FRAGMENTACIJA DNK

Kao što pojam implicira, DNK sperme može se razbiti na male komade ili fragmente. Ako se to dogodi, prognoza nije dobra, iako treba napomenuti da su jajne ćelije sposobne da popravljaju i kompenzuju ovu fragmentaciju u određenoj meri. Što je kvalitet oocita bolji, to je veća i njegova sposobnost da se popravlja.

Fragmentaciju DNK u spermi mogu izazvati različiti faktori:

1. Unutrašnji faktori (primarna fragmentacija). Fragmentacija je rezultat abnormalnog sazrevanja spermatozoida u epididimisu ili abnormalnosti koje se ne eliminišu kontrolnim mehanizmima unutar testisa. Kod muškaraca starijih od 45 godina može postojati povećana učestalost fragmentacije DNK.
2. Spoljni faktori (sekundarna fragmentacija). Postoji nekoliko faktora koji mogu izazvati fragmentaciju DNK. U nekim slučajevima oštećenja su trajna, kao posle radioterapije ili hemoterapije. U drugim slučajevima to može biti privremeno, kao što se može dogoditi u slučaju varikokele, izlaganja visokim temperaturama zbog profesije, visoke temperature i slično, infekcije ili upale testisa (orhitis).

DNK se sastoji od dva lanca proteina koji čine spiralu. Fragmentacija može uticati na samo jedan ili oba ova lanca, s lošijom prognozom u poslednjem slučaju. Kada procenat sperme sa fragmentiranom DNK pređe 25%, reproduktivna sposobnost pacijenta može se pogoršati ako se ne leči.

Merenje fragmentacije DNK (indeks fragmentacije DNK, DFI) se preporučuje u sledećim slučajevima:

• Ponavljani neuspesi tehnika potpomognute oplodnje
• Neuspeh formiranja blastociste
• Ponavljajući pobačaji
• Visok procenat oligo-azoo-terato-spermije (tj. <5 miliona / cm3, <10% pokretljivosti, <1% normalne morfologije)
• Varikokele
• Urogenitalne infekcije
• Muškarci stariji od 45 godina
• Izloženost toksinima ili vrlo visokim temperaturama

Dostupne su različite opcije za rešavanje fragmentacije:

1. Suzbijanje uzroka (lečenje groznice, operacija varikokele, itd.)
2. Lečenje antioksidansima. Fragmentacija se proizvodi postupkom ćelijske oksidacije kao nusproizvod povezan sa upalom. Tretman antioksidansima može biti efikasan u velikom broju slučajeva.
3. Sakupljanje sperme direktno iz testisa biopsijom (ekstrakcija testisa sperme, TESE). Seme se skuplja pre prolaska kroz zonu u kojoj se dešava fragmentacija DNK (epididimis).
4. Intracitoplazmatska injekcija morfološki selektovanog spermatozoida (IMSI): omogućava izbor sperme sa nižim rizikom fragmentacije.

Zbog lakoće lečenja, nedostatka nuspojava i ukupnih zdravstvenih koristi za pacijenta, primene oralnih antioksidanata (vitamina C i E, koenzima Q10, karnitina itd.) 2-3 meseca pre tretmana VTO, preporučuje se naročito za muškarce sa visokim rizikom fragmentacije DNK.

ABNORMALNOSTI MEJOZE

Ponekad se genetske greške dešavaju tokom procesa mejoze. Kod žena greške tokom mejoze su uzrok povećanog rizika za pobačaj nakon određenog starosnog doba ili urođene mane (npr. Daunov sindrom).

Abnormalnosti tokom mejoze mogu se javiti i kod muškaraca. Oni su obično povezani sa lošom analizom sperme (posebno u slučaju oligo-zoospermije), mada ponekad ovi pacijenti imaju normalnu analizu sperme.

U ovim slučajevima su se pokazale efikasnim dve mogućnosti: genetski skrining embriona pre embriotransfera (preimplantacijska genetska dijagnoza, PGD) ili upotreba donorske sperme.

Ostale patologije

Tokom ispitivanja neplodnosti, neki problemi koji se mogu otkriti uključuju mušku seksualnu disfunkciju ili varikokelu.

SEKSUALNA DISFUNKCIJA

Najčešći problem kod muškaraca je erektilna disfunkcija, mada problemi poput smanjenog libida često mogu pogoditi bračni par.

Za postizanje trudnoće ključan je seksualni odnos tokom plodnih dana žene. Svaki faktor koji smanjuje frekvenciju snošaja ili ga sprečava, takođe smanjuje plodnost para.

Seksualnu disfunkciju mogu izazvati kako fizički (dijabetes, neurološki poremećaji, toksini ili druge supstance) tako i psihološki problemi (anksioznost, stres, depresija, itd.).
Temeljito ispitivanje neplodnosti od strane androloga i psihologa može pružiti ključ efikasnog lečenja, bilo da se radi o hirurškoj ili farmaceutskoj intervenciji.

VARIKOKELE

Varikokela se definiše prisustvom proširenih vena u spermatskoj vrpci. Odgovorna je za oko 40% muške neplodnosti.
Varikokela se ponekad povezuje sa bolom ili težinom u testisima, mada je često asimptomatska.
U slučajevima kada je simptoma vrlo malo ili ih nema ili su klinički nalazi minimalni, sporno je da li operacija poboljšava plodnost.

Srednji i visoki stepen varikokele povezan je sa povećanim rizikom fragmentacije DNK i zbog toga se treba lečiti embolizacijom ili operativnim zahvatom. Iako je embolizacija jednostavna tehnika, stopa njenog uspeha je niža nego kod operacije.