POČETNA ISPITIVANJA PLODNOSTI

Početna ispitivanja plodnosti uključuju niz testova koji se moraju obaviti kada par prvi put poseti ginekologa.

ANAMNEZA

Prva poseta ginekologu uključuje sveobuhvatnu procenu medicinske istorije para, uključujući aspekte koji možda nisu ginekološke prirode.

Faktori koje ne treba izostaviti uključuju:

• starosnu dob para
• prethodne trudnoće (uključujući prethodne pobačaje ili decu sa istim ili drugim partnerom)
• zdravstvena stanja povezana sa neplodnošću (endometrioza, operacija, miomi, priroda menstrualnog ciklusa itd.)
• istorija muškog partnera (pušenje, alkohol, urološke bolesti, infekcije itd.)

Takođe, razmatra se i učestalost i blagovremenost seksualnog odnosa para na osnovu ovulacije.

ULTRAZVUK

Vaginalni ultrazvuk pružiće potrebne informacije u vezi sa unutrašnjom anatomijom ženskih reproduktivnih organa, a antralni broj folikula (AFC) otkriće „rezervu jajnika“ unutar svakog jajnika. Rezerva jajnika je pokazatelj sposobnosti jajnika da stvara oocite tokom ciklusa potpomognute reprodukcije.

PROCENA HORMONSKOG STATUSA

Procena nivoa hormona daje dodatne informacije u vezi sa ovulacijom i rezervom jajnika, kao i ukupnim hormonskim profilom pacijenta. Proveravaju se FSH, LH, estradiol i progesteron. Poslednjih godina AMH (Antimilerov hormon) se takođe uvrstio u obavezne analize hormona kada je reč o proceni rezerve jajnika.
Takođe, proveravaju se i sledeći hormoni: TSH, T3, T4, Anti-Tpo, Anti-TG, prolaktin, testosteron, SHBG, Androstenedione, DHEA-S.

ANALIZA SPERME

Analizom sperme procenjuju se primarne karakteristike uzorka sperme, uključujući broj spermatozoida, kao i njihovu pokretljivost i morfologiju.

Svetska zdravstvena organizacija je 2010. godine opisala parametre normalnog uzorka sperme na sledeći način:

• zapremina ejakulata > 1,5 cm3
• koncentracija spermatozoida > 15 miliona / cm3
• pokretljivost ≥ 32%
• normalna morfologija > 4%

Abnormalni uzorci sperme se klasifikuju na sledeći način:

• Hipospermija: zapremina je manja od normalne
• Azoospermija: odsustvo spermatozoida u ejakulatu
• Oligo-zoospermija: broj spermatozoida je ispod 15 miliona/ml
• Asteno-zoospermija: loša pokretljivost
• Terato-zoospermija: povećana prisutnost spermatozoida sa abnormalnom morfologijom

S obzirom da su normalni kriterijumi za uzorak sperme relativni (izraženi koncentracijom i procentom), konačnu dijagnozu postavlja kvalifikovani biolog ili ginekolog.

Pre analize sperme, potrebno je da muškarac apstinira 2 do 5 dana. Takođe se preporučuje da se analiza ponovi nakon 2 do 3 meseca.

Normalna analiza sperme ne garantuje da je muškarac plodan. Postoji niz drugih faktora povezanih sa muškom neplodnošću, kao što su hromozomske nepravilnosti, DNK anomalije itd.
Slično tome, loša analiza sperme ne ukazuje uvek na neplodnost muškaraca. U slučaju loših rezultata, pacijent se upućuje kvalifikovanom urologu – andrologu kako bi se utvrdio i rešio problem.